ПРОГРАМ САЛОНА СТРИПА 2024:

Четвртак, 26. 09. 2024.

10.00 – 22.00, Велика сала СКЦ: БЕРЗА СТРИПА

19.00, ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБИ САЛОНА СТРИПА 2024.

• Срећна Галерија: СТЕВАН СУБИЋ – ретроспективна изложба госта Салона
• Галерија СКЦ:  СТРИП И ЏЕЗ – РИТМОВИ ПРОСТОРА, Аутор поставке: Милен Алемпијевић (АНИМАНИМА Фестивал, Културни центар Чачак)
• Нови простор: КОНКУРС 2024 - ИЗЛОЖБА НАГРАЂЕНИХ РАДОВА
• Мала сала: КОНКУРС 2024 – ИЗЛОЖБА НАЈУСПЕЛИЈИХ РАДОВА СА КОНКУРСА 2024.
• Галерија Циркус: Зефирино ГРАСИ – добитник Признања за допринос српском стрипу, документарна изложба

20.00, Велика сала: ЦЕРЕМОНИЈА СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА САЛОНА И ДОДЕЛА НАГРАД

Петак, 27. 09. 2024.

10.00 – 21.00, Велика сала СКЦ: БЕРЗА СТРИПА

16.00, Велика Сала, Душан РЕЉИЋ: ДЕКАМЕРОН / ДРУЖИНА КЛИКЕР  (Макондо, Београд 2024) промоција издања. Говоре: Душан Рељић, аутор и Кристијан Релић, уредник издања

17.00, Велика Сала, ЛАГУНА НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ! промоција Лагуниног манга издаваштва из Star Wаy едиције. Говоре: Александар Нешић Креша, уредник  серијала Лаку ноћ Пунпуне, Саша Бошковић, уредник у Лагуни и Иван Вељковић, писац, критичар и теоретичар

18.00, Велика Сала, Милен АЛЕМПИЈЕВИЋ: СТРИП И ЏЕЗ – РИТМОВИ ПРОСТОРА, промоција пројкта (АНИМАНИМА Фестивал, Културни центар Чачак)

19.00, Велика Сала,  Стеван СУБИЋ, представљање госта Салона

Субота, 28. 09. 2024.

10.00 – 21.00, Велика сала СКЦ: БЕРЗА СТРИПА

16.00, Велика сала, DICE ARENA - ЦЕНТАР ДОБРЕ ЗАБАВЕ! Лагунина продикција друштвених игара (браћа Вукашин и Јанко Нишавић: Марш на Дрину...). Говоре: Младен Лукешевић и Александар Нешић Креша

17.00, Велика Сала, СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ САЛОНА СТРИПА 2024. ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ: Зефирино ГРАСИ, разговор са лауреатом

18.00, Велика Сала, Зое ТОРОГУД (UK), представљање гошће издавачке куће Darkwood

19.00, Велика Сала, Стеван СУБИЋ: ТЕМАТСКЕ ВЕЧЕРИ СА ИЗДАВАЧИМА - Макондо, Београд

Недеља, 29. 09. 2024.

10.00 – 21.00, Велика сала СКЦ: БЕРЗА СТРИПА

16.00, Велика сала, Друштво љубитеља стрипа МАКСИМ: 100 ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ -  ДОБРИЋ, КУШАНИЋ, ПЕРИЦА, КОЉАНИН.., трибина. Говоре: Слободан Ивков, Живојин Тамбурић, Вук Марковић

17.00, Велика сала: Слободан ИВКОВ: Јубилеји српског стрипа у 2024. години, предавање

18.00, Велика Сала, Стеван СУБИЋ: ТЕМАТСКЕ ВЕЧЕРИ СА ИЗДАВАЧИМА – Чаробна књига, Београд

(Међународни салон стрипа задржава право измене и допуне програма)

(Радно време галерија током трајања званичног програма Салона је 10.00 – 20.00)

ИЗВОД ИЗ ПРОГРАМА САЛОНА:

ЈУБИЛЕЈИ СРПСКОГ СТРИПА

Приређује и пише: Слободан ИВКОВ

145 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА ШАЉИВИ АСТРОНОМ

Илустратор и карикатуриста Миливоје Мауковић (1851–1881) био је један од првих српских стрипара. Живео је у Шиду у Срему (у тадашњој Аустроугарској). У Новом Саду је сарађивао са најзначајнијим српским уредником и издавачем српских сатиричних часописа и часописа за младе, лекаром Јованом Јовановићем Змајем. Он је 1879. године у овом граду основао свој часопис Шаљиви астроном. Већ у првом броју је на неколико страна објавио стрип Малерозни танцер. Скоро ниједан каснији број није сачуван, а овај изузетно талентовани цртач је две године касније преминуо.

145 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА ГОЛУБ

Управитељ и учитељ у Српској вишој девојачкој школи у Сомбору (у то време у Аустроугарској), Јован Благојевић, био је на различите начине активан у локалној Српској читаоници. Међутим, његово животно дело био је Голуб, који је у једном периоду имао поднаслов „илустровани лист за српску младеж са сликама“, „лист са сликама за српску младеж“ или „лист за српску младеж“. Основао га је 1878. као дечји лист, али су тадашње власти покушале да онемогуће пројекат, па се овај часопис појавио тек 11. јануара 1879. код издавача Миливоја Каракашевића. Штампан је у 3.000 примерака код Фердинанда Битермана, штампара овлашћеног за Суботицу и Сомбор. Излазио је 1-2 пута месечно, а Благојевић га је уређивао пуних 28 година, све до своје смрти. Часопис је постојао још седам година, све до 1913. У њему су сарађивали Војислав Илић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Бранислав Нушић, Светозар Ћоровић, Борислав Станковић, Милош Црњански, Јаша Продановић и други. Метална клишеа са сликама, које су често биле стрипови, стизала су из иностранства. Благојевић је био и стрипски сценариста, по правилу сам смишљајући текстове у стиху испод секвенци.  

135 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА БИЧ

Након што је крајем 19. века у Србији успостављен политички страначки систем, поред независне развијала се и партијска штампа. Осим “озбиљних” гласила, странке су оснивале и сатиричне листове. Један од таквих је био и Бич, основан за 1. април 1889. Као издавач се водио С. [Сима] Лукин Лазић, али је као седиште или штампарија потписивана Народна радикална странка. У периоду 1889-1890. је у овом листу објављено мноштво прастрипова, карикатура и гегова у секвенцама.  Овај лист, иако важан, није детаљно истражен, нити су сви његови бројеви дигитализовани. Зна се да је стигао до бр.79.

90 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВОГ НОВИНСКОГ СЕРИЈАЛИЗОВАНОГ АВАНТУРИСТИЧКОГ СТРИПА РЕАЛИСТИЧКЕ СТИЛИЗАЦИЈЕ

Стрипови гротескне, односно карикатуралне стилизације у српској периодици објављивани су много дуже од пола века уназад, поготово они који су креирани ad hoc, углавном као гегови. Но, серијализовани Тајни агент X-9 цртача Алекса Рејмонда и сценаристе Дешијела Хемета у београдском дневном листу Политика 21. октобра 1934. године, само месец дана по окончању америчке премијере, представљао је радикалну иновацију. Тај датум многи рачунају као почетак локалне историје модерно конципираног, реалистички стилизованог и серијализованог светског авантуристичког стрипа у Србији. После 1934. више ништа у српској (поп)култури није било исто!

85 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА МИКИЈЕВО ЦАРСТВО

Главни уредник београдског часописа Мика Миш Милутин С. Игњачевић је због неких несугласица са власником Александром Ивковићем напустио посао који је водио од 1935. године, па је са писцем Браниславом - Бранком Видићем одлучио да оснује свој магазин. Са собом је одвео многе такође незадовољне ауторе, сценаристе и цртаче. Неки су радили за обојицу. Први број Микијевог царства се појавио 23. фебруара 1939. По важности за домаћи стрип у међуратном периоду, овај магазин био је одмах иза Мике Миша, а раме уз раме са пет дана млађим Политикиним забавником. Напад нацистичке Немачке и бомбардовање Београда 6. априла 1941. условило је штампање још само једног броја - бр. 217 од 9. априла 1941.

120 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА БРАНИСЛАВА - БРАНКА ВИДИЋА

Најпознатији, најбољи и најмаштовитији српски стрипски сценариста и писац палп-романа у наставцима између два светска рата, Бранко Видић, рођен је 1904. у Дервенти. У периоду 1935-1941. био је сценариста најмање 60 стрипова, које је често потписивао псеудонимима (Брандон Вид), као и аутор безбројних рото-романа (свеске у наставцима на киосцима). Готово да нема цртача са којим није сарађивао. Умро је у Београду 1967.

85 ГОДИНА ЧАСОПИСА ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК

Политикин забавник је најважнији и најдуговечнији српски часопис са стриповима! И данас редовно излази. У ранијим каталозима Салона стрипа опширно смо писали о неким аспектима овог српског недељног забавног листа, у којем су стрипови до пре око две деценије заузимали највећи део садржаја. Објавили смо и прву насловну страницу од 28. фебруара 1939. и ону од 5. јануара 1952. обновљеног на истоветном великом новинском рото-формату. Нумерисање је почело од првог броја. Сада приказујемо насловницу бр. 1.000 (реално 1.220) од 26. фебруара 1971. Од 1939. овај часопис је излазио два пута недељно, уторком и петком. Два дана пре бомбардовања Београда и почетка нацистичке окупације Србије 6. априла 1941. године, објављен је последњи 220. број. Од 6. јануара 1968. и бр. 836 излази у данашњем њузмагазинском облику, на одличној хартији и штампан у пуном колору ("дубока штампа" / "бакротисак"), само је тада био нешто већи (Ц-формат), него данашњи. Најважније је да вероватно нема светски релевантног аутора или стрипа који до сада ту није објављен. Зефирино Граси који је преко 30 година главни уредник Политикиног забавника, добитник је овогодишњег признања салона за допринос српском стрипу.

80 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВОГ СРПСКОГ СТРИПА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Из Београда су током Другог светског рата немачки окупатори протерани 20.октобра 1944. године. Већ 1. новембра су чувени књижевник Бранко Ћопић као сценариста и Иван Кушанић као цртач смислили стрип Ударна група Ђоке Штормовика који је потом у наставцима објављиван у новооснованом листу Пионири. Изванредна штампа и хартија! Идеја је била да се настави традиција илегално штампаних партизанских листова Пионир и Пионири. У првом броју је чак репродукована једна хоризонтална гег-табла Паје Патка из предратног Политикиног забавника. Но, са српским и југословенским партизанима и комесарима којима је стрип био део поп-културе (неки су за себе узели и конспиративна имена по стрипским ликовима!), стигли су и совјетски комунисти који су вршили притисак да се стрип као империјалистички облик изражавања потисне. Тако је стрип у Југославији био потискиван све док 1948. није раскинуто „вечно пријатељство“ са СССР-ом, када се стрип вратио у Србију и Југославију.

60 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЕДИЦИЈЕ СВЕСАКА ЛАЛЕ

Први број се код издавача Дечје новине из Горњег Милановца појавио новембра 1964. године на нешто већем формату и на бољој хартији него едиција Никад робом. У њима су објављивани различити, већином инострани авантуристички стрипови, од Тарзана и Дејви Крокета до Осветника и Дердевила (превођеног као Небојша). Серија је постојала нешто краће од деценије, а до августа 1972. објављено је 439 редовних бројева и још око 90 ванредних, специјалних, супер и сродно означених свесака (типично хаотично сигнирање и класификовање за издавача Дечје новине!). Изненадно би се потом појавила још понека свеска, тако да само може да се поуздано каже како је објављено око 530 бројева.

50 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА СА СТРИПОВИМА ПО ТВ СЕРИЈАМА И ФИЛМОВИМА

За разлику од држава комунистичког „лагера“, које су морале да следе СССР у њиховој ТВ мрежи Интервизија, Србија и друге југословенске републике су биле део Евровизије, још од њеног оснивања око 1958. Не само да смо увек имали представнике на Песми Европе, него смо имали на располагању све европске, америчке и друге некомунистичке цртане и игране програме, ТВ серије и у биоскопима филмове. Издавач комунистичког гласила Борба је у Београду 1974. одлучио да покрене и засебан часопис посвећен већином стриповима, али и репортажама, приказима и описима актуелних ТВ серија и филмова, па се 25. марта исте године на киосцима појавио часопис ТВ забавник. Излазио је само нешто више од годину дана и стигао 73 броја. Њега је посебно изучавао Боривоје Грбић, који је 5.фебруара 2024. године у Дому омладине кроз трибину посветио цело вече овом часопису.

50 ГОДИНА ЧАСОПИСА ЗА ТЕОРИЈУ СТРИПА ПЕГАЗ

Спиритус мовенс првог српског теоријског часописа за стрип Пегаз, Жика Богдановић (Београд, 1932-2021), је први број (књига од 166 страница великог формата, која је носила ознаку двоброја 1-2), штампао 1974. године у тиражу од 1.500 примерака. Друго издање објавио је крајем осамдесетих година у око 300 примерака. Потом је 1989. објавио двоброј 9-10 (200 страница великог формата). Објављивани су и засебни тематски бројеви. Број припремљен 1992. је, због ратних дешавања и распада заједничке државе, чекао пет година на своје објављивање. Часопис је потом излазио периодично, на неколико година у педесетак примерака, уз могућност дигиталног доштампавања. Последњи двоброј је 14-15 из 2016.   

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

www.facebook.com/comicsfest
www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
www.twitter.com/SalonSkc
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
www.skc.rs