ГОСТИ И ГОСТУЈУЋИ ПРОЈЕКТИ САЛОНА СТРИПА 2024:

• МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (RS)

СТРИП И ЏЕЗ: РИТМОВИ ПРОСТОРА

Mеђународни гостујући пројекат АНИМАНИМА фестивала и Културног центра Чачак

(ГВИДО КРЕПАКС; АЛТАН; МУЊОЗ И САМПАЈО; ПАОЛО ПАРИЗИ; ЛУЋО РУВИДОТИ; РУБИО И САГАР; МАСАРУТО И СКУАЦ; ЈУСЕФ ДАУДИ; ДАНИЈЕЛ ЖЕЖЕЉ; КАЈО И БУРИ)

• СТЕВАН СУБИЋ (RS)

Главни гост Салона стрипа 2024.

• ЗОЕ ТОРОГУД (UK)

Гошћа издавачке куће Darkwood

• ЗЕФИРИНО ГРАСИ (RS)

Добитник Специјалног признање Салона стрипа 2024. за допринос српском стрипу

СТРИП И ЏЕЗ: РИТМОВИ ПРОСТОРА

Међународни гостујући пројекат АНИМАНИМА фестивала и Културног центра Чачак

ГВИДО КРЕПАКС; АЛТАН; МУЊОЗ И САМПАЈО; ПАОЛО ПАРИЗИ; ЛУЋО РУВИДОТИ; РУБИО И САГАР; МАСАРУТО И СКУАЦ; ЈУСЕФ ДАУДИ; ДАНИЈЕЛ ЖЕЖЕЉ; КАЈО И БУРИ

Аутор пројекта: Милен Алемпијевић

Амбициозни покушај Данијела Сутифа, филозофа, историчара уметности, ликовног и музичког критичара и врсног познаваоца џеза, да сагледа и истражи мноштво комуникацијских кодова између џеза и визуелних уметности, резултирао је великом изложбом Le Siècle du Jazz (Век џеза) у париском музеју Ke Branli, 2009. године. Каталог те изложбе, као и Сутифов текст Крепакс, Прат и остали солисти (Crepax, Pratt e altri solisti) објављен у миланском часопису Musica Jazz наредне године, били су директан подстицај за истраживање које је довело и до наше изложбе Стрип & џез: ритмови простора, премијерно представљене на фестивалу анимације Аниманима 2023 у Културном центру Чачак. Наравно, незаобилазан је и значај Жака Бишеље, француског џез фотографа и продуцента, који је у рубрици Le Jazz at BD у магазину Le Collectionneur de bandes dessinées од 1986. до 2007. објавио импресивну количину података везаних за тему џеза у стрипу.

Џез је већ одавно пронашао место у филму, увек изнова изненађујући и синеасте и публику интригантним мотивима и узбудљивим наративима, међутим, да ли стрип, као визуелни медиј који се изражава искључиво статичном сликом, може да постигне исте или сличне ефекте рефлектујући уметничку форму чије је искључиво изражајно средство звук? Ономатопеје у форми својеврсних графема, нотни записи, наслови песама - уместо звука музичких инструмената? Осетљива матрица простор - време и визуелни ритам стрипа савршено комуницирају са ритмичким обрацима џеза, две „феноменологије“ стапају се у један готово спиритуални амалгам који комуницира са најважнијим, унутрашњим простором посматрача, где се емоционално и искуствено сажимају у (не)предвидљивим ритмовима.

Изложба Стрип & џез: ритмови простора ову тврдњу покушава да докаже отварајући публици узбудљиве светове значајних аутора, цртача и сценариста: A Man From Harlem Гвида Крепакса, Rava Noir Алтана, Billie Holiday Муњоза и Сампаја, Coltrane Паола Паризија, Miles: Assolo a fumetti Луча Рувидотија, Miles et Juliette Салве и Сагара, Mingus Масарута и Скваца, Monk! Јусефа Даудија, Small Hands Данијела Жежеља и Piscine Molitor Бурија и Кајоа. Драгоцена сарадница на изложби била је Андријана Ружић, историчарка уметности која живи и ради у Милану, граду у коме излази часопис Musica Jazz и у коме је рођен Гвидо Крепакс па се на тај начин „енергетски круг“ који је довео до овог малог подухвата срећно затворио.

Милен Алемпијевић

СТЕВАН СУБИЋ (RS)

Главни гост Салона стрипа 2024.

Стеван Субић (1982) је стрипски уметник, графички дизајнер, илустратор и сценариста из Зрењанина. Од деветнаесте године опробао се у различитим уметничким медијима, при чему је најзапаженија његова ауторска радио-емисија Мухоловка, коју је уређивао од 2002. до 2008. године. Истовремено, бавио се организацијом трибина и концерата. Аутор је зрењанинског фанзина Жута цигла.

Стрипом се бави од 2009, када осваја награду на Салону стрипа СКЦ Београд радом Bruk Halabrin, од четири табле. Наредне три године ствара кратке стрипове које пласира на регионалним и међународним стрипским манифестацијама, а 2011. године осваја Grand Prix на фестивалу у Ђенови, када је жиријем председавао Серђо Топи. Следеће године почиње сарадњу са италијанском издавачком кућом Серђо Бонели, за коју црта две свеске серијала Адам Вајлд, по сценарију Ђанфранка Манфредија, стрип Трећи дан, као 65. број серијала Приче, и девети албум серијала Бездушник. На стрипској сцени у Француској дебитује 2015. године десетим албумом серијала L’homme de l’annee. Уследила су прва два албума серијала M.O.R.I.A.R.T.Y.  за Делкур, Конан од Кимерије: Ксутал град сумрака, по сценарију Кристофа Бека, за Глена, и Тарзан, са истим сценаристом, за Солеј. Са водећом гејминг компанијом Близард, током 2021, истовремено сарађује на пројекту Дијабла 4.

Године 2022. започиње сарадњу са DC Comics на наслову Загонетач: година прва, по сценарију Пола Дејна, чиме осваја пажњу америчке стрип сцене. Наставио је сарадњу са DC komiksom и са Томом Кингом радио на серији Пингвин. До сада је урадио преко 20 насловних страна за DC Comics на водећим серијалима овог издавача, као што су Бетмен, Супермен, Detective comics, Action comics, Nightwing, Ridler, Пингвин, Хелблејзер, Ствар из мочваре и други. Године 2023. на позив Жан Пјер-Диона, написао је и илустровао причу за специјално, јубиларно издање легендарног Метал Хурланта.

Имао је осам самосталних изложби и бројне групне. Излагао је у земљи, региону и западној Европи. Тренутно ради на два нова наслова о којима ће бити више речи након званичне објаве DC Comics.

ЗОЕ ТОРОГУД (UK)

Гост издавачке куће Darkwood

Зое Торогуд (1998), млада ауторка стрипова и самостална концептуална уметница из Велике Британије која тренутно живи у Мидлзбороу, похађала је студије дизајна видео игара на лестерском универзитету De Montfort. У свету стрипа дебитовала је 2020. у свом фанзину Angel, а планетарну популарност стекла је са вишеструко награђиваним метанаративним аутобиографским графичким романом It’s Lonely at the Centre of the World. Интимну, огорчену борбу против усамљености, депресије и суицидалних тежњи, али и осталих мрачних пошасти које са собом носи модерна цивилизација, испричала је сугестивним и реским дијалозима, сировим али јасно дефинисаним ауторским стилом који разбија границе стрипског медија и одбија устаљене конвенције. Рад на стрипу као терапеутско дејство, али и креативно формирање властитог проседеа у виду разноликих визуелних мотива или интерног монолога, који осликавају њен поглед на свет, применила је и у Impending Blindness of Billie Scott, графичкој новели која такође има аутобиографске тонове, а инспирисаној ауторкиним дуготрајним тегобама са видом.

Уследила је сарадња са свим већим светским кућама (Marvel, DC, Titan, Image). Илустровала је, између осталог, Rain Џоа Хила, сарађивала на серијалу Попијев пакао (Poppy’s inferno) и била део тима који је радио на антологији Haha (2021). Такође је осмислила лик Spider-UK-a, британске верзије Спајдермена у оквиру концепта мултиверзума Спајдерверса.

Списак њених досад освојених награда је импозантан. Године 2019. одликована је титулом најбољег младог аутора (Comic Scene Awards). Године 2020. за фанзин Angel добила је награду за најбољи дебитантски наслов (Tripwire Awards). Часопис Forbs је 2022. њено име уврстио у списак најбољих графичких новела. Круна свега дошла је прошле године - не само што је победила у категорији најбољих графичких новела (Ringo Awards) већ је била номинована и за награду Рас Менинг за најбољег младог стрип-аутора. Исте године остварила је нешто што досад ниједном аутору девете уметности није успело: номинована је за најпрестижнију Ајзнерову награду у пет категорија чак у три категорије - најбољи сценариста, цртач и графичка адаптација мемоара - за It’s Lonely at the Centre of the World, а номинована је и за најбољу адаптацију и цртеж за Rain Џоа Хила.

Као једна од највећих цртачица и уметница ове деценије с пуним правом је названа „будућношћу стрипа“ и „највећом надом девете уметности“ - иако она већ сада сасвим извесно представља светлу садашњост стрипа.

ЗЕФИРИНО ГРАСИ (RS)

Добитник Специјалног признање Салона стрипа 2024. за допринос српском стрипу

“Тај Зефирино Граси, син двоје вајара, Швајцарца и Српкиње, угледао је београдско небо 25. јануара 1954. године, придружујући се тога дана прослави 50. године излажења Политике. Кроз основну школу протрчао је без даха, а у Деветој београдској гимназији, на жаљење јединог родитеља, пошто је без другог остао у 8. години, гомбао се с математиком, физиком и хемијом, што се, нажалост, пренело и на његовог старијег сина. Млађи му је, изгледа, повукао на другу страну. Још у гимназији новинарством су га затровала двојица професора, Божидар Рогановић и Мило Петровић, први учећи га језику, други учећи га погледу на свет. У младости је био и првотимац кошаркашког клуба Црвена звезда, играјући у сенци великана овог спорта: Цветковића, Симоновића, Капичића, Славнића, Вучинића, Сарјановића, Ракочевића, Пешића, Лазаревића... Друголигашки кошаркашки живот у земунској Младости поделио је са студијама на Факултету политичких наука, где  се учио  новинарству од барда овог заната Сергија Лукача.

Од краја 1977. године ступио је у редове младих новинара, прво дневног листа Политика, затим Политике експрес, да би убрзо започео крстарење целом Југославијом у репортерским ципелама Илустроване политике. До судбинског сусрета са Владом Булатовићем Вибом, тадашњим главним уредником Политикиног забавника дошло је једног јутра, крајем априла 1985. године, приликом заједничког чекања лифта у приземљу Политикине зграде, када му је овај наш велики књижевник понудио да пређе у Забавник и буде његов заменик. Ту је све почело, а и завршило се до дана данашњег. Најлепши посао на свету, главног уредника Забавника, освојио је 1989. године, упркос противљењу тадашњег директора Политике Живорада Миновића. Радничко самоуправљање, као  ретко кад, однело је превагу пошто је цела редакција стала уз Грасија. Кроз деведесете године прошлог века провукао се у мукама да се сачува Забавник, притом служећи се свим могућим дозвољеним и мање дозвољеним радњама. Овај век донео му је две промене, добио је синове и место директора Политике, од 2011. до 2022. године, и даље радећи на Забавнику.

Носилац је две награде, Фондације браће Карић (оне без новчаног износа) и Златне значке Културно просветне заједнице Републике Србије.

Још је жив и уређује Забавник.”

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

www.facebook.com/comicsfest
www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
www.twitter.com/SalonSkc
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
www.skc.rs