Српски - English

Претрага

ГОСТИ САЛОНА СТРИПА 2022.

СТУДЕНТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАД / СРЕЋНА ГАЛЕРИЈА

19. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА
30. 09 - 02. 10. 2022.

 

Zaglavlje Salon 2022

 

ГОСТИ 19. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА СТРИПА 2022:

 

 

Изток Ситар  (СВН)

002 IZTOK SITAR. 2jpg

Изток Ситар рођен је 1962. године у Љубљани, где је завршио дизајнерску школу. Свој први (помало аутобиографски) стрип Ко је убио цртача стрипова објавио је 1984. године у књижевном часопису Ментор. Од тада под својим именом или псеудонимом Нинел објављује стрипове и карикатуре у већини словеначких новина и часописа. Године 1990. објављен је његов први стрип албум Сперма ин кри, који својим херметичким садржајем, састављеним из цитата Хегела, Лакана и маркиза де Сада, те превасходно оригиналним цртежом у стилу дрвореза, није изашао из жанра андерграунда. Стога се Ситар 1992. године одлучује за професионалан и комерцијалан приступ те у Дневнику десет година објављује хумористички новински стрип Бучманови, који је изашао и у четири албума. До данас је објавио седамнаест жанровски различитих албума, у распону од дечјих и тинејџерских, у којима га првенствено занима однос младих према љубави, сексу, алкохолу и дрогама, преко еротских, до њему најдражих друштвено-критичких стрипова, (...) а усредсређује се на аномалије попут национализма, шовинизма, расизма, ксенофобије и хомофобије, које су иначе испреплетене у читавом његовом стриповском опусу. Карактеристичан је његов албум Главе у ком у педесет кратких прича, које се надовезују једна на другу, „сецира“ целокупно словеначко друштво. Његов најјеретичнији, а уједно и потпуно независан стрип који се и у самој тематици и у стилистици разликује, како од ставова државних институција и мишљења грађанских покрета, тако и од било каквих стриповских модних струја и утицаја, свакако је Прича о Богу. За фиктивну биографску причу Дневник Ане Танк, која је преведена на српски и енглески језик, добио је 2008. године награду Златна крушка, која се у Словенији додељује у области најквалитетнијег омладинског штива. Поред стрипова бави се и карикатуром па ваља споменути његову адаптацију старих словеначких пословица у књизи Стрипословице, које у Ситаровом извођењу добијају сасвим ново значење. Бави се и илустрацијом, а у том домену најинтригантнији су његови цртежи Плаутових Магарца. На новосадском Сајму књига 2012. године награђене су му илустрације за роман Бело-црвено Дороте Масловске. Ситар је и велики познавалац стрипа те је написао четири књиге из теорије и историје стрипа. Редовно пише рецензије и критике за словеначки књижевни месечник Литература те теоријске текстове у различитим ревијама у Словенији и у свету, поготово на подручју бивше Југославије, где је и чест и радо виђен гост различитих стрип фестивала.

ВЕЉКО КРУЛЧИЋ

АНДРИЈА МАУРОВИЋ (1901-1981), ретроспектива

003 Andrija Maurovic i Veljko Krulcic Zagreb 1979

Вељко Крулчић (Пула, 1962.) је професионални новинар, издавач и историчар стрипа. Интензивно се бави популаризацијом стрипа - пише о стрипу, приређује тематске и самосталне изложбе у Хрватској и иностранству, продуцира и пише сценарије за документарне филмове о стрип ауторима, учествује на стрип-фестивалима, округлим столовима, семинарима и симпозијумима. Кустос је многих великих ретроспективних изложби (Стрип у Југославији 1866-1986, Париз). Покретач је и уредник више стрип-библиотека, аутор више значајних стрип-монографија (Хрватски послератни стрип, Пут у обећану земљу, Мауровић), приређивач и уредник бројних албума и књига стрипа међу којима доминантно место заузимају публикована дела Андрије Мауровића.

Између осталог, иницијатор је и награде за животно дело у подручју хрватског стрипа Андрија Мауровић, коју од 2009. године додељује удружење Арт 9.

Андрија Мауровић био је велики сликар и још већи уметник стрипа. Својим надахнутим стриповним серијама је подстицао машту омладине још пре Другог светског рата подучавајући је о победи правде, истине и добра над злом.

Познатији као илустратор, цртач стрипова и сликар реклама, Андрија Мауровић је својим препознатљивим сликарским рукописом неодољиво привлачио пажњу читалаштва насловним страницама књига, часописа, новинских прича и посебно узбудљивим стриповима.

Својевремено су најтраженија забавна издања била од страних Шерлок Холмс и Арсен Лупен, а од домаћих аутора Загоркини романи и Мауровићеви стрипови у Оку и Мицкеy стрипу. По надимку његовог најпознатијег јунака Олд Мицкеy, Мауровића су називали Стари мачак. А тај Стари мачак, у сарадњи са сјајним текстописцем новинаром Фрањом Фуисом, који се потписивао као ФРА МА ФУ, знао је да тако узбуди читаоце, да су се наставци његових стрипова у правом смислу речи грабили од продаваца новина.

Јер, жеља свих је била да што пре сазнају хоће ли чудесни Дан успети да излечи ране Старог мачка, како ће се завршити лудило и пошаст куге на тајанственом броду, да ли је Црни јахач добио своју борбу с пљачкашима, ко је загонетна сабласт зелених мочвара.

У даноноћној борби с временом, пошто су новине, издавачи, кинематографи, сви из дана у дан захтевали нове наставке, нове илустрације и нове најаве филмова, Мауровић је у временској стисци имао мало слободних тренутака за одмор од „комерцијалног” посла како би своју уметничку душу посветио сликарским платнима.

Тек повремено, стизао је да на њима овековечи своје море Бококоторског залива и пусти крила медитеранској души да четкицом опева лепоте родног поднебља. Тамо, у месту Муо рођен је 29. марта 1901. године. Последње године живота провео је као самотни чудак, живећи испоснички, другујући с природом.

Андрија Мауровић умро је 2. септембра 1981. године у Загребу.

 

DANIELE MEUCCI  (ITA)

004 Daniele Meucci 2

Данијеле Меучи, познат и као Меу, италијански је уметник који живи у Београду.

Рођен је у Спилимбергу у области Порденоне у североисточној Италији 1982. године. Одрастао је у Луки, малом и пријатном градићу где је студирао уметност на локалном Пасаља уметничком институту. Одрастање у Тоскани одиграло је важну улогу у његовом уметничком развоју, а Лука је представљала савршено окружење у коме је открио своју љубав према стрипу. Овај занимљиви градић познат је, наиме, по Фестивалу стрипа и игара, највећем ове врсте у Европи и другом у свету, после токијског Комикета.

Потом, одушевљен архитектонским дизајном, Данијеле одлази на студије архитектуре на Универзитет у Трсту. Његова љубав према зградама присутна је у свим његовим радовима.

Након дипломирања, радио је као индустријски дизајнер у Италији да би се затим преселио у Немачку, ради истраживања својих интересовања на уметничкој андерграунд сцени у Берлину. Овај град који је стециште уметника, пружајући простор за алтернативно размишљање и боемски стил живота, представља изузетно место за све оне ствараоце који воле да експериментишу. У овом окружењу, Данијеле 2015. године постаје слободни уметник и почиње да ради као соло илустратор и лого дизајнер.

У портази за инспирацијом он, ипак, напушта Немачку, да би завршио на Балкану. Почевши од 2017. године сарађује са српском издавачком кућом Комше, за коју је до сада објавио два наслова. Први је Сенке Београда (Shades of Belgrade), својеврсна бојанка и збирка скица града у коме свако може да ослободи сопствену креативност. Његова друга књига је Тесла - човек који је обликовао будућност (Tesla: The Man who defined the future) – графичка новела о истинском животу Николе Тесле, објављена у енглеском и српском издању. Она је заснована на интервјуу који је овај чувени српски проналазач дао америчком часопису Либерти 1935. године.

Ова графичка новела пружа увид у комплексну и људску личност Николе Тесле, дистанцирајући се од његовог измишљеног лика, већ присутног у стрипу и на филму. Она је резултат двогодишњег истраживања током кога је аутор сакупио занимљиве и не толико познате истинске приче о Теслином животу. Реч је о графичкој новели која на 200 страна експресивних акварела осликава Европу и Сједињене Америчке Државе током тзв. Друге индустријске револуције, када је Тесла био један од најважнијих и најпознатијих проналазача. 

Београд је постао стални извор уметникове инспирације, а сусрет са српском културом дао му је безброј нових идеја. Шта је следеће тек остаје да се види.

 

СЛОБОДАН ИВКОВ (СРБ)
СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ

 

005 Slobodan Ivkov 2

Слободан Ивков рођен је 7. фебруара 1959. у Суботици. Гимназију похађа у Суботици и Сомбору. Дипломирао је историју уметности и економију на Универзитету у Београду. За дипломски рад из предмета социологија на Економском факултету 1985. добија Октобарску награду Београда. Од 1986. до 1993. ради као графички дизајнер. Од јануара 1994. је у статусу слободног уметника. Осим стрипом, од 1979. професионално и као непосредни стваралац бави се графичким дизајном, карикатуром, фотографијом, илустрацијом и фантастичном књижевношћу. Најпознатији стрипови које је цртао су из серије Земљани, али је у разним листовима и часописима објављивао и друге појединачне табле и каишеве. Самостална изложба стрипова у оквиру Културног центра Сомбора 2002. била је уједно и прва изложба стрипа у том граду. Био је сценариста неколико стотина табли стрипова других стрипара. Од 1979. па све до престанка тимског деловања средином осамдесетих, био је припадник стрипске групе Београдски круг 2. Аутор је више тематских изложби, од којих је највећа и најпознатија 60 година домаћег стрипа у Србији (у Србији и иностранству, 1995/1996), а запажене су и Мала историја српског стрипа (КЦБ, 1998), Филхармонија и стрип (Београдска филхармонија, 2001), Стрип и позориште (Битеф театар, 1997). Био је један од селектора београдског Октобарског салона 1998. Аутор једине изложбе највећег српског илустратора Бранислава - Бране Јовановића (Кућа Ђуре Јакшића, 1999), као и изложбе Душана Гачића (КЦБ, 1999). Аутор српске селекције стрипова на колективној поставци 1х 59 мин. у француском Ангулему 2000. Од 1986. члан је УЛУПУДС-а. До 2008. био је у Дизајн секцији, а од тада до данас је у Секцији за теорију, критику и историју уметности. Од 1987. члан је и УНС-а. Председник Уметничког савета и члан Управног одбора УЛУПУДС-а био је 2010-2012. године, а председник и члан Суда части УЛУПУДС-а 2015-2018. Од 1985. до гашења листа Младост 1990. био је уредник стрипске рубрике и критичар. Од 1988. објављује текстове о стрипу у НИН-у, а од краја 1991. је његов стални критичар за стрип. У периоду 2005 - 2006. о стрипу је редовно писао у културној рубрици Политике. Од јануара 2007. до августа 2009. је у рубрици Култура београдског дневног листа Блиц имао редовну колумну Стрипарница, а од маја 2015. пише колумну Стрипологија. У Светској енциклопедији стрипа Мориса Хорна (Маурице Хорн: Тхе Wорлд Енцyцлопедиа оф Цомицс, Цхелсеа Хоусе Публисхерс, УСА, 1998/2000) аутор је одредница о српским стрипарима. Примио је више награда за допринос стрипу. Поред осталих: признање Павле Васић (1996) које заједно додељују Музеј примењене уметности, ФПУ и УЛУПУДС, као и награде на фестивалима стрипа у Зајечару (1996) и Лесковцу (2007). Добио је и три годишње награде за стваралаштво УЛУПУДС-а. Био је председник и/или члан многих жирија. Од 2004. има звање истакнути уметник. Живи и ради у Београду.

 

МИЛИЈА БЕЛИЋ (СРБ/FRA)

„СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ“- НАГРАДА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ДЕЧЈЕ НОВИНЕ - ДОСИТЕЈ“ И ОПШТИНЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

 

006 Milija Belic 2

Сликар, скулптор, теоретичар уметности, Милија Белић је један од значајнијих представника геометријске апстракције у међународним оквирима. Рођен је 1954. у Рудовцима, Србија. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 1978. године. Одбранио је докторску тезу на Сорбони 1994, стекавши титулу доктора уметности и наука о уметности Париског Универзитета. Излагао је на великом броју самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству и добитник је више награда и признања. Објавио је следеће књиге: Мета Арт (СКЦ, Београд, 1997), Небеске приче (Библиотека града, Београд, 2000), Apologie du rythme (L'Harmattan, Paris, 2002), Omcikous (L'Age d'Homme, Lausanne, 2004), Слика и Свет (СКЦ, Београд, 2004), Фотографије 1964 – 1978 (Народна књига & Алфа, Београд, 2008), Spiritus Mundi (Red Box, Београд, 2011), Метафотографије Мирка Ловрића (Артгет & Цлио, Београд, 2015), Изазов модерности (Архипелаг, Београд, 2017), Ecce homo (Чигоја & Друштво за културну сарадњу Србија-Француска, Београд, 2019), Ars longa (Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак, 2020). Дела му се налазе у следећим колекцијама: Национална библиотека, Париз; Музеј Сатору Сато, Томе (Јапан); Музеј савремене уметности, Београд итд.

Већ као четрнаестогодишњак осваја прву награду на конкурсу за стрип популарног листа за младе Кекец, уз коментар жирија: „Префињен осећај за графику. Цртачки најзрелији.”

Стрип и илустрација обележавају почетке уметничке каријере, посебно сарадња са Дечјим новинама из Горњег Милановца у периоду од 1970. до 1975. године. У то време, поред бројних илустрација објављених у листовима Дечје новине и Тик-так, реализује и низ кратких стрипова са својим јунацима, најпре за едицију Никад робом, а затим и за ревију домаћег стрипа Курири.

„Карактеристично за стрип јесте да је, након коначног раскола модерне, а онда и савремене уметности са фигурацијом, управо он (п)остао уточиште за сликаре и друге визуелне уметнике који су желели и умели да цртају људе, животиње и предмете онаквима какви јесу. Белић ће се ипак развијати изван тога, остваривши импозантну каријеру у свету апстрактне уметности, али је умногоме у својим стриповима показао да је достојан наследник великана прошлости са стилом и поетиком која евоцира мајсторе попут Харолда Фостера или Андрије Мауровића“, пише Павле Зелић.

 

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ:

www.salonstripaskc.rs

www.facebook.com/comicsfest

www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade

www.twitter.com/SalonSkc

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

СКЦ Београд

skc 2