Програм

22. МЕЂУНАРОДНИ САЛОН СТРИПА СКЦ БЕОГРАД
24. 09–24.11. 2026.

РЕЧ УРЕДНИКА

Срећна галерија СКЦ-а је програм овогодишњег 22. издања Међународног салона стрипа профилисала кроз избор из најзначајнијих историјских и историографских сегмената српског стрипа и рекапитулацију двадесетогодишњег програма самог фестивала у формама његових најзначајнијих сегмената.

Низом изложби и видео презентација сукцесивног одвијања у доста продуженом програмском термину ове године, Салон стрипа 2026. доноси публици неке најзначајније историјске сегменте нашег стрип издаваштва, стваралачке портрете два наша значајна стрип аутора и осветљава најважније вредносне моменте у свом дводеценијском раду и доприносу српској култури.

„Стрип у Дечјим Новинама – почеци (1957-1964)“, грандиозна изложба Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца; Подсећање на капитално дело српске илустроване епске литературе, Друштва љубитеља стрипа „Максим”, „Чудесни свет Ђорђа Лобачева“ у избору и предговору Жике Богдановића; Изложба оригиналних дела  еминенције српског стрипа Бране Николића у избору проф. Милоја Митровића; Документарна изложба водећег српског историчара и теоретичара стрипа, цртача и сценаристе, Слободана Ивкова те његов теоријски осврт на јубилеје српског стрипа у 2026. години, неки су од сегмената овогодишњег програма Салона.

Милосав Пјешчић, уредник фестивала

ПРОГРАМ САЛОНА СТРИПА 2026:

• ИЗЛОЖБЕ САЛОНА СТРИПА:

24. 9–12. 10. 2026.

СТРИП У ДЕЧЈИМ НОВИНАМА – ПОЧЕЦИ (1957-1964)

Аутори изложбе: Весна Ћурчић, Борисав Челиковић (Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац; Изложба и каталог реализовани су уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије Музеју рудничко-таковског краја, Горњи Милановац)

Када је 12. јануара 1957. године изашао у Горњем Милановцу лист за ученике основних школа под називом „Дечја политика“, нико није могао претпоставити да тада почиње историја највећег стрип издавача у некадашњој Југославији.

Под руководством двојице наставника ОШ „Таковски партизански батаљон”, Срећка Јовановића и Александра Лазаревића, а уз подршку директора школе Војислава Вељића и општинског руководства, ученици су направили своје новине. Месец дана касније појавио се други број, али због противљења београдске „Политике”, под новим називом „Дечје новине“. То је био почетак историје, која је у монографији објављеној четири деценије касније симболично названа – „Између игре и подвига“. Од месечног ритма излажења, временом се прешло на петнаестодневно, па на седмично. И тако читаве школске године, од септембра, до краја маја. Први тираж био је 1000 примерака, а већ неколико година касније шестоцифрен. Године 1962. редакција је изашла из окриља школе и основала самостално предузеће НИП „Дечје новине”.

Од самог почетка стрип у „Дечјим новинама“ имао је своје место. У прва три школска годишта излажења то су били стрипови Десимира Жижовића Буина, самоуког уметника из Горњег Милановца.

Сваки број школске 1956/57. имао је Буинов ауторски печат - каиш стрипа са догодовштинама ђака првака и по неколико илустрација. Тако је започела сарадња која ће трајати наредних неколико деценија, колико је Буин био хонорарни сарадник „Дечјих новина” (...)

Када су се 25. новембра 1958. године, у 23. броју „Дечјих новина“ појавила прва два каиша стрипа „Никад робом”, почела је једна велика сага. (...)

Маја 1964. излази последњи број „Насмејаних новина“ (81), а наредне школске године 1964/65, покрећу се нова стрип издања. Прво „Библиотека Лале“, затим ревија за стрип и забаву „Зенит“, а годину дана касније „Мики“. За разлику од „Никад робом“ у ова три издања преовладавају страни аутори, лиценцни стрипови, којих до октобра 1964. није било у издањима „Дечјих новина” – осим једног изузетка у „Насмејаним новинама“, стрип „Тарна”. Од „Мирка и Славка“ стигло се до „Марвела“ и „Дизнија“, тако да се може сматрати да се 1964. године завршава прва фаза у развоју стрипа у издањима „Дечјих новина” и почиње друга фаза успона (1964–1969) коју ће обележити горе наведена нова стрип издања, с тим да ће стрип у матичном издању – „Дечје новине“ и даље имати значајно место.

Трећа фаза (1969–1975) јесте један у целини турбулентан период у којем „Дечје новине” Доживљавају свој даљи успон. (...)

Све ово време једино је излазио „Никад робом“, са авантурама Мирка и Славка, који су се 1973. године нашли и на филмском платну. Стрип се нашао у новопокренутим издањима у овом периоду: „Тик-так“, „Зека“, „Еурека“ и „Лада“.

Врхунац стрипа у „Дечјим новинама” је четврта фаза (1975–1987) и она се поклапа са периодом излажења „Екс алманаха“. Ово издање са онима која су произишла из њега: „Супер”, „Минивест”, „ЈУ стрип”, „Бисер стрип”, „Гигант” и „Хорор”, чини корпус од око 1000 свезака стрипа. У њима су нашим читаоцима презентована најзначајнија и најпопуларнија остварења светског стрипа. На другој страни промовисани су и домаћи аутори, од којих ће многи у времену које је долазило добити прилику да се опробају на светској сцени, захваљујући свом таленту, али и подршци коју су добили од НИРО „Дечје новине”. А све је почело у „Дечјим новинама” и „Насмејним новинама”, под сводовима Основне школе „Таковски партизански батаљон” (...)

Борисав Челиковић, извод из текста

15–30.10. 2026.

БРАНА НИКОЛИЋ – ОДАБРАНИ РАДОВИ, изложба оригинала

Аутор изложбе: Милоје Митровић

Брана Николић рођен је 1936. године у Аранђеловцу као једанаесто дете мајке Радојке и оца Јаћима. Основну школу завршио је у родном граду, а после ондашњег шестог разреда уписао се на Ликовну академију, као изузетно талентован цртач и најмлађи студент Београдског универзитета.

Прво озбиљније остварење Бране Николића био је стрип „Фудбалко”, објављен 1963. године у „Дечјим новинама” и ваљевском „Полету”. Касније се сарадња са горњомилановачким гигантом из године у годину продужавала и, наравно, ницали су нови јунаци и нове епизоде. Прво је дечја, ђачка срца освојио „Мија Силеџија”, па је на површину избио „Бенџо Коста”. Ту су и „Мате Карате”, „Пастир Хотка”, „Џунгла Ђоле”, „Тарзико” и други. Преко 40 година Брана је био сарадник „Дечјих новина”. Био је уредник „Екс Алманаха”, „Еуреке” као и „Каравана”.

Професионално је радио као новинар и карикатуриста у ваљевском листу „Напред”, све до пензионисања. У Ваљеву је покренуо и уређивао и чувени стрип лист „Пингвин”.

Тинејџерске дане проводио је у кутовима парка Буковичке бање - Рисовачко гробље, у атмосфери која је касније послужила да створи чувеног Мију Силеџију и Рисовачу као сцену погодну за свакојаке доживљаје. У том окружењу појављује се Мија Силеџија, мудар, храбар и вешт дечкић кога би аутор маштовито и спретно, у стиховима, обликовао и водио у узбудљиве доживљаје. Надимак Силеџија више је пристајао као рима уз име Мија.

Листајући одмалена „Политикин забавник” са ненадмашним Дизнијевим стриповима, Брана је несвесно узимао линију и одразе цртаних јунака па се то, само узгред, огледало у његовим раним хумористичким стриповима. Уз једно такво присуство „дизнијевштине”, Брана је цртао стрипове, сликовнице, бојанке, па су се изнедрили, али у својственој форми „Мија Силеџија”, „Црни кечеви на Букуљи”, „Отмица центарфора” и многи други.

Осим стрипом, бавио се и писањем вестерна и романа о нинџама, под разноврсним псеудонимима. За „Форум” из Новог Сада одрадио је преко двадесет наслова о Доку Холидеју, под псеудонимом Франк Ларами. Радио је и неке вестерне под именима Реј Колонс, Брандон Ник, Валсин Арб, као и неколико нинџа-романа под псеудонимом Дерек Финеган.

Осамдесетих година започео је сарадњу са немачким издавачем „Џоом Вајном”, на пројекту „Плаве очи суперзвезда”, у сарадњи са Славишом Ћировићем. Урадили су око осам епизода уз велики број скица. Брана и данас црта стрипове, сликовнице, ради илустрације и карикатуре и тврди да је стрип најлепше човеково детињство.

15.10–24.11. 2026.

СЛОБОДАН ИВКОВ – ИСТОРИОГРАФСКЕ СЕКВЕНЦЕ (сценарио, цртеж, теорија),

реминисценција ауторовог опуса, документарна изложба

Избор радова: Милосав Пјешчић

Слободан Ивков рођен је 1959. у Суботици. Гимназију похађа у Суботици и Сомбору. Дипломирао је историју уметности и економију на Универзитету у Београду. За дипломски рад из предмета социологија на Економском факултету 1985. добија Октобарску награду Београда. Од 1986. до 1993. ради као графички дизајнер. Од јануара 1994. је у статусу слободног уметника. Осим стрипом, од 1979. професионално и као непосредни стваралац бави се графичким дизајном, карикатуром, фотографијом, илустрацијом и фантастичном књижевношћу. Најпознатији стрипови које је цртао јесу из серије „Земљани”, али је у разним листовима и часописима објављивао и друге појединачне табле и каишеве. Самостална изложба стрипова у оквиру Културног центра Сомбора 2002. била је уједно и прва изложба стрипа у том граду. Био је сценариста неколико стотина табли стрипова других стрип-аутора. Од 1979. па све до престанка тимског деловања средином осамдесетих, био је припадник стрипске групе „Београдски круг 2”. Аутор је више тематских изложби, од којих је највећа и најпознатија 60 година домаћег стрипа у Србији (у Србији и иностранству, 1995/1996), а запажене су и „Мала историја српског стрипа” (КЦБ, 1998), „Филхармонија и стрип” (Београдска филхармонија, 2001), „Стрип и позориште” (Битеф театар, 1997). Био је један од селектора београдског Октобарског салона 1998. Аутор једине изложбе највећег српског илустратора Бранислава - Бране Јовановића (Кућа Ђуре Јакшића, 1999), као и изложбе Душана Гачића (КЦБ, 1999). Аутор српске селекције стрипова на колективној поставци „1h 59 min” у француском Ангулему 2000. Од 1986. члан је УЛУПУДС-а. До 2008. био је у Дизајн секцији, а од тада до данас је у Секцији за теорију, критику и историју уметности. Од 1987. члан је и УНС-а. Председник Уметничког савета и члан Управног одбора УЛУПУДС-а био је 2010-2012. године, а председник и члан Суда части УЛУПУДС-а 2015-2018. Од 1985. до гашења листа „Младост” 1990. био је уредник стрипске рубрике и критичар. Од 1988. објављује текстове о стрипу у „НИН”-у, а од краја 1991. је његов стални критичар за стрип. У периоду 2005-2006. о стрипу је редовно писао у културној рубрици „Политике”. Од јануара 2007. до августа 2009. у рубрици „Култура” београдског дневног листа „Блиц” имао је редовну колумну „Стрипарница”, а од маја 2015. пише колумну „Стрипологија”. У Светској енциклопедији стрипа Мориса Хорна (Maurice Horn: The World Encyclopedia of Comics, Chelsea House Publishers, USA, 1998/2000) аутор је одредница о српским стрип-ауторима. Примио је више награда за допринос стрипу. Поред осталих: признање „Павле Васић” (1996) које заједно додељују Музеј примењене уметности, ФПУ и УЛУПУДС, као и награде на фестивалима стрипа у Зајечару (1996) и Лесковцу (2007).  Добитник је и „Специјалног признања за допринос српском стрипу” Међународног салона стрипа СКЦ Београд 2022. године. Добио је и три годишње награде за стваралаштво УЛУПУДС-а. Био је председник и/или члан многих жирија. Од 2004. има звање истакнути уметник. Живи и ради у Београду.

4-24.11. 2026.

ДРУШТВО ЉУБИТЕЉА СТРИПА „МАКСИМ”: 50 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА КЊИГЕ „ЧУДЕСНИ СВЕТ ЂОРЂА ЛОБАЧЕВА”, ИЗБОР И ПРЕДГОВОР ЖИКЕ БОГДАНОВИЋА, (Издавачки завод Југославија, Београд, 1976), документарна изложба

Аутори изложбе: Боривоје Грбић, Кристијан Релић

Пре пола века, 1976. године, Издавачки завод „Југославија” из Београда издао је једну од најважнијих књига српског стрипа, књигу која је генерације деце, данас одраслих људи, увела у свет српске народне бајке, епа и фантастике. Ради се, наравно, о књизи „Чудесни свет Ђорђа Лобачева”, замишљеној као првој књизи у едицији „Класици југословенског стрипа”. И едицију и књигу осмислио је неуморни културни прегалац и тадашњи уредник „Југославије” Жика Богдановић (1932–2021). Данас је стога с правом сматрамо готово „заједничким делом” овог двојца – аутора, Ђорђа Лобачева (Јуриј Павлович Лобачев, 1909–2002) и уредника, Жике Богдановића.

Жику, тада уредника културне рубрике „НИН”-а, чикаЂорђе је упознао, како сам сведочи, у својој аутобиографији „Кад се Волга уливала у Саву”, када је први пут после изгнанства посетио Југославију, 1964. године. Године 1973. Жика му је предложио да за часопис о стрипу који припрема („Пегаз”) чика Ђорђе нацрта крај стрипа „Чаробњак из Оза” чије је излажење прекинуто шестоаприлским бомбардовањем 1941. године. Лобачев је пристао, а пошто су оригинали били изгубљени, према фотокопијама поново је нацртао оно што је било објављено у „Политици за децу” пре рата, а потом и нове 22 табле! То је био почетак њихове сарадње и модел по којем је настала и књига „Чудесни свет Ђорђа Лобачева” (Лобачев се у српски стрип вратио још шездесетих, нацртавши неколико стрипова за свој матични „Политикин забавник”).

На Жикин предлог, пошто је у међувремену постао уредник у „Југославији”, Лобачев до краја 1974. завршава и ову књигу, у којој је Богдановић решио да сакупи читав Лобачевљев национално-епски циклус, стрипове „Женидба Душанова (Женидба Цара Душана)” и „Пропаст града Пирлитора” који су пре рата излазили у дневном листу „Политика”, те стрип-бајке „Баш-Челик”, „Чардак ни на небу ни на земљи” и „Биберче”, од којих су прве две изашле у предратном „Политикином Забавнику”, а трећа у првој, прекинутој верзији, у ратном листу „Коло”, а потом, у целости, у посебној стрип-свесци у издању Књижаре „Јакшић” 1943. године. Свих пет стрипова је, по претходном моделу, чика Ђорђе ОПЕТ НАЦРТАО! Готово 180 табли! Све са уписима, калиграфијом наслова и првим тзв. splash страницам у српском стрипу, у колору! По усменом сведочењу Жике Богдановића, аутору овог текста, требало је да књига буде у боји, па се чика Ђорђе припремао и да исколорише све табле. На крају, из финансијских разлога, „Југославија“ је од тога одустала, па је књига објављена у црно-белој техници, са пет „сплеш“ страница у колору. Готово 15 година касније, пошто је Лобачев отпочео сарадњу са издавачком кућом „Дечје новине” из Горњег Милановца, добили смо прилику да три од ових пет прича видимо и у чика Ђорђевом колору. У две књиге под насловом „Трагом народне маште” објављене су „Женидба Цара Душана”, „Биберче” и „Баш-челик”. Нажалост, почетак распада СФРЈ прекинуо је опет Лобачева, па приче „Чардак ни на небу ни на земљи” и „Пропаст града Пирлитора” нису изашле на светлост дана, иако су обе колорисане и биле спремне за издавање. „Макондо” је, објавивши „Чардак” у колору 2022. у четвртој књизи својих „Сабраних дела Ђорђа Лобачева”, исправио барем делом ову неправду. Овај стрип одштампан је са оригиналних узорака за штампу „Дечјих новина”. „Пропаст града Пирлитора” је, нажалост, нестала, али постоје индиције да ћемо ускоро доћи и до овог стрипа у колору.

Како год, књига „Чудесни свет Ђорђа Лобачева” била је капитално дело, и оставила је трага у машти читавих генерација читалаца, од којих су се многи са светом српске народне књижевности, срели први пут баш уз њену помоћ, и наставили да га замишљају и о њему размишљају у кључу који нам је свима оставила чика Ђорђева машта, машта једног Руса који је био Србин, а која нам је донета захваљујући носталгији за том маштом једног Србина, којем је детињство и маштање прекинуто Другим светским ратом, али који није престао да размишља о важности исте за оно што је постао као одрастао човек.

Кристијан Релић

• РЕВИЈАЛНИ ПРОГРАМ САЛОНА СТРИПА 2026:

• ГОСТИ САЛОНА СТРИПА 2004–2024, видео презентација
• GRAND PRIX САЛОНА СТРИПА 2003-2024, видео презентација
• ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС СРПСКОМ СТРИПУ 2004-2024, видео презентација
• НАГРАДЕ „СРЕЋКО ЈОВАНОВИЋ” 2010-2024. („Дечје новине – Доситеј”, Горњи Милановац), видео презентација

• ЈУБИЛЕЈИ СРПСКОГ СТРИПА (уређује и пише: Слободан Ивков)

90 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА НАЈЗНАЧАЈНИЈЕГ МЕЂУРАТНОГ СРПСКОГ СТРИП ЧАСОПИСА „МИКА МИШ” 1936.

После превођења, октобра 1934, првог серијализованог модерног авантуристичког стрипа реалистичке стилизације „Тајни агент X-9” Алекса Рејмонда и Дешајела Хемета у београдском дневном листу „Политика”, већ 24. фебруара 1935. створен је први модерни домаћи серијализовани, реалистички стилизован и „озбиљно” наративно осмишљен, по цртачкој вештини тек поиздаље сличан стрип – „Авантуре детектива Харија Вилса” аутора Властимира-Власте Белкића. Премда је, дан пре тога, у новинама „Ошишани јеж” примат вероватно имао серијализовани сатирични стрип „Стојадин” Момчила-Моме Марковића, да и не помињемо троделне „Пустоловине г. Никодија” истог аутора, штампане у истом листу нешто раније! Први српски магазин „Стрип” у Београду изашао је 10. априла 1935. (што је већ регистровано у каталогу Салона стрипа за 2015), а други је био „Цртани филм” власника и уредника Ивана Зрнића, покренут 25. априла 1935. Но, најзначајнији и најдуговечнији домаћи часопис између два светска рата био је без дилеме београдски „Мика Миш”, оснивача и власника Александра Ивковића и уредника Милутина С. Игњачевића, иначе и филмског режисера. Први број објављен је 21. марта 1936, а последњи бр. 505. на почетку нацистичке окупације Србије, започете 6. априла 1941. Иако је наслов часописа везан за најпопуларнији Дизнијев лик, у њему су се налазили готово сви најпознатији светски, првенствено амерички стрипови: „Флаш Гордон (Flash Gordon), „Тарзан, Фантом (Phantom),  „Мандрак (Mandrake the Magician), „Принц Валијант” (Prince Valiant), „Барни Бакстер” (Barney Baxter), „Радио патрола” (Radio Patrol), „Три угурсуза” (La Bande des Pieds-Nickelés), „Брик Брадфорд” (Brick Bradford), „Фернандел”, „Бак Роџерс” (Buck Rogers), „Шарло” (Charlie Chaplin's Comic Capers), „Мачак Феликс” (Felix the Cat), „Краљ Коњичке полиције” (King the Royal Mounted), „Тим Тајлор” (Tim Tyler's Luck) и други, као и велики број оригиналних српских, које је власник „Мике Миша” Ивковић преко своје агенције „Universum Press” дистрибуисао (продајом издавачких права, разменом...) у Француској, Италији, Шпанији, Бугарској...

90 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ВЕЋИНЕ МЕЂУРАТНИХ СРПСКИХ СТРИПСКИХ ЧАСОПИСА 1936.

Издавачка продукција је 1936. „експлодирала”. На тржиште „гладно” цртаних прича пуштено је преко десет листова, од којих су неки штампани и два пута недељно: „Црвени врабац”, „Забавник”, „Мали забавник”, „Мика Миш”, „Робинзон”, „Микијеве новине”...

90 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ИНТЕНЗИВНИХ АКТИВНОСТИ СРПСКИХ СТРИПАРА

Први домаћи модерно конципирани новински серијализовани стрипови реалистичке стилизације се јесу појавили већ у јануару 1935. године, од када су Момчило - Мома Марковић и још неки аутори стекли популарност равну оној књижевника Бранислава Нушића, али од 1936. до немачке окупације Србије 1941. године, првенствено сценариста Бранко Видић, али ни цртачи Никола Навојев, Алексије Ранхнер, Ђорђе Лобачев (стрип „Хајдук Станко“ по роману Јанка Веселиновића), Иван Шеншин и многи други нису знали за одмор или слободан дан. Не само што је Видић многе стрипаре „затрпавао“ сценаријима, него је непрестано писао авантуристичке палп-романе за киоске и часописе.

60 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА „ПИНГВИН” 1966.

Изванредан магазин са текстовима и стриповима који је уређивао легендарни стрип аутор Бранислав-Брана Николић код новинског издавача „Напред” из Ваљева, готово потпуно у равни са „Зенитом” из 1965. издавача „Дечје новине” из Горњег Милановца.

60 ГОДИНА ОД ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА „МИКИ” 1966.

Стрипови компаније Волта Дизнија у Србији су објављивани још од почетка тридесетих година, па све до нацистичке окупације у Другом светском рату 6. априла 1941. У Београду, који је ослобођен 20. октобра 1944, већ 4. новембра 1944. покренут је врло добро штампани омладински лист „Пионири”, у којем је главни уредник био књижевник Бранко Ћопић. Одмах у првом броју, поред стрипова Иве Кушанића о партизанима, објављена је једна предратна гег-табла „Паје Патка”, но како је у периоду 1945-1948. у Југославији, чији је део била и Србија, руски комунистички утицај постао доминантан, Дизнијеви стрипови тада нису објављивани. По раскидању веза са Источним блоком 1948, од почетка педесетих поново су и они штампани - највише и најредовније у 1952. године обновљеном предратном часопису „Политикин забавник”. Тако је било све до 27. октобра 1966. када је издавач „Дечје новине” из града Горњи Милановац објавио на формату А4 први број часописа „Мики”, специјализован само за ове ликове. Волт Дизни је 1. октобра 1966. послао личну честитку. До септембра 1974. године објављено је 414 бројева, а потом је исто предузеће на мањем формату, али на неколико пута већем броју страница наставило да објављује часопис „Микијев алманах”.

50 ГОДИНА ОД ПРВЕ СТРИПСКЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ СРПСКОГ СТРИП АУТОРА   

Тврдо укоричена књига великог формата у пуном колору, „Чудесни свет Ђорђа Лобачева”, са после четврт века касније поново нацртаним комплетним стриповима - јер су оригинали међуратних изгубљени - појавила се 1976. Садржавала је: „Баш-Челик”, „Чардак ни на небу ни на земљи”, „Пропаст града Пирлитора”, „Женидба Душанова” и „Биберче”.

40 ГОДИНА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВОГ ТОМА „ИСТОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СТРИПА” 1986.

После фрагмената о историји домаћег стрипа расутих по периодици специјализованој за стрип а и неспецијализованој, објављена је прва књига Здравка Зупана и Славка Драгинчића, која ју је коначно целовито представила у издању новосадског „Форум-Маркетпринта“. Први том је обухватио југословенску продукцију и развој стрипа између два светска рата, а њу су ипак претежно чинили српски и хрватски стрипски издавачи. Пошто је постојао зазор аутора и издавача од бављења стрипом објављиваним за време немачке окупације Југославије 1941-1944. други том никада није објављен.  

40 ГОДИНА ОД РЕГИСТРОВАЊА УДРУЖЕЊА АУТОРА СТРИПА СРБИЈЕ (УАСС), У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КИНОТЕЦИ

Након обележавања 50 година модерно конципираног новинског стрипа у Србији, аутори из стрипске групе „Београдски круг 2” и још неки, изабравши Жику Богдановића - који је у то време био директор Кинотеке - за председника УАСС, регистровани су званично у полицији на тој „државној” локацији. УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА и ДРУШТВА ГРАЂАНА су се другачије законски третирала. Мало је тога урађено, а када се пронела нетачна чаршијска вест да ће град делити атељеа - настала је свађа око ражња, а без зеца.

40 ГОДИНА ОД ИЗЛОЖБЕ „НОБ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СТРИПУ”

У београдском Дому ЈНА одржана је ова изложба, а да наша војска никада није била против стрипа говори и то што су у војном часопису „Фронт” од првог броја објављивани стрипови (нпр. Драгољуб Павловић), као и у недељнику „4. јул” (нпр. Ивица Кољанин, Иво Кушанић, четири свеске „Несаломљиви”...)

40 ГОДИНА ОД ПРИВАТНОГ СТРИП-ЧАСОПИСА „ВАЛ СТРИП‟

Приватно издаваштво у СФРЈ постојало је од 1945. до 1990. године, али је и било отежавано бројним бирократским процедурама. На пример, да би се објавило преведено књижевно дело, издавач је морао бити и члан удружења преводилаца или је морала постојати приватна галерија (која је могла да штампа каталоге изложби, па се ту провлачио и разни други штампани материјал), све до доношења закона о предузећима из 1989. Приватни периодични стрип-часопис био је незамислив, осим ако свеску или магазин не назовете „књигом‟. Стога је иницијатива из малог места Бољевац 1986. године - да се покрене стрипски часопис „Вал стрип‟, макар и као „књига‟ из едиције „Библиотека југословенског стрипа‟ - историјски изузетно важна. Објављено је само неколико „књига‟, али...

40 ГОДИНА ОД ВЕЛИКЕ ИЗЛОЖБЕ ДОМАЋЕГ СТРИПА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У ПАРИЗУ 1986.

Од те године и тог догађаја југословенски и српски аутори стрипа су започели интензивну сарадњу са иностраним, првенствено француским издавачима. Из Србије највећи успех постигао је Зоран Јањетов, кога је лично Жан Жиро Мебијус (Jean Giraud - Moebius) одредио да по тексту његовог сценаристе Алехандра Ходоровског (Alexandro Jodorowsky) црта приквел „Младост Џона Дифула” (првобитно: „Инкал пре Инкала”) из циклуса о Инкалу.

25 ГОДИНА ОД ПРВОГ БРОЈА ЈЕДИНОГ ДО ДАНАС ОПСТАЛОГ ЧАСОПИСА СА ВЕЋИНСКИ СРПСКИМ СТРИПОМ 2001.

Нишки Студентски издавачко-информативни центар (СИИЦ) почео је са ванредним тематским бројем студентског часописа „Pressing” као „Strip pressing”, да би се издање до данас одржало уз огроман ентузијазам уредника, Лесковчанина Марка Стојановића. Излази једном годишње, да, али до данас 26 бројева! На полици импресиван и по садржају сваке хвале вредан распон!  

20 ГОДИНА ОД СЕРИЈЕ ДОМАЋИХ СУПЕРХЕРОЈСКИХ СТРИП-СВЕЗАКА У СРБИЈИ

У првој деценији 21. века београдски издавач „Luxor‟ покренуо је до тада (али и до данас) невиђену приватну продукцију неколико серија свезака („Генерација Тесла‟, „Фактор 4‟, „Ромеро‟...), па је на киоске пустио суперхероје, фантастику, научну фантастику, авантуру и магију... Иако Србија не може да се пореди са САД, по обиму продукције ове серије биле су добро писана и цртана суперхеројска остварења. Посебно су се издвојили неки стрип-аутори, као што је Синиша Радовић. Продаја је ишла веома добро, а цела едиција оставила је видан траг на генерације које су уз њу одрастале. То се јасно видело када су се ти данас одрасли људи масовно појавили на недавном обележавању јубилеја у београдском Дому омладине, на трибини коју је  организовало Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић‟.